Sigurnim korakom do škole - download dokumenta
Celodnevna nastava
Celodnevna nastava je organizovani rad u školi za učenike I i II razreda. Ovakav oblik nastave odvija se prema predviđenom planu koji rasterećuje učenike, ali i roditelje, jer oni svoju decu dovode u školu pre odlaska na posao, a preuzimaju nakon završenog radnog vremena. Uz ovakvu nastavu učenici vreme provode kvalitetno, jer je ono ravnomerno raspoređeno i za učenje i za odmor.
* Radno vreme u celodnevnoj nastavi je od 06:30 do 17:00 časova.
* U okviru celodnevnog boravka učenici imaju časove, a vreme između njih je predviđeno za samostalni rad ( izrade domaćih zadataka) i slobodne aktivnosti (sport, sekcije)
* Učenici imaju organizovan doručak, užinu i ručak u školskoj kuhinji uz nadzor učitelja.
* Nastavu drže dva učitelja (svaki po tri predmeta). Od 6.30 do 12 časova sa učenicima je jedan učitelj , a od 11 do 16 časova drugi.
* Roditelji plaćaju samo obroke.
ŠTA RADIMO U CELODNEVNOJ NASTAVI ?
- učimo kroz igru
- pišemo domaće zadatke
- knjige i sveske ostaju u školi tako da ne nosimo kući teške rančeve
- pomažemo jedni drugima
- učimo strani jezik (engleski)
- igramo se
- vežbamo
- čitamo...
UČIONICE SU OPREMLJENE I ZA OPUŠTANJE UČENIKA PA IMAMO :
-strunjače
-mekane foteljice
-televizore sa DVD uređajima
-kompjutere
-društvene igre ...
SLOBODNE AKTIVNOSTI UČENIKA SU:
-sportske ( koristimo bezbedno i prostrano dvorište, kao i opremljenu fiskulturnu salu)
-likovne
-dramske ( koristimo binu u holu škole)
-muzičke
-tehničke (koristimo medijateku i kabinet za informatiku)
-izleti (šetnje i upoznavanje sa okolinom)
-posete ( posećujemo dečiju biblioteku, muzeje, pozorišta...)
Sigurnim korakom do škole
ili kako pomoći detetu ... i sebi …
Polazak u školu predstavlja veliki preokret u životu deteta i njegove porodice. Obično je praćen velikim uzbuđenjem, ponekad i strepnjom ili stahom koji je razumljiv s obzirom na to da se, gotovo u potpunosti, menja način života i da od prvih školskih dana može zavisiti detetova motivacija za učenje.
Godina pred polazak u školu je dovoljno duga da se polako pripremite za sve što vas očekuje.
S' toga vam predlažemo:
*Razgovarajte sa detetom o školi kao nečem lepom što ga očekuje. Razgovor možete potkrepiti primerima iz vlastitog školovanja, isticati vrednost prijateljstva koje će steći, učiteljicu koja će postati važna osoba u njegovom životu, značaj učenja i sticanja novih veština.
*Svakako, ne treba dete plašiti učiteljicom, školom ili obavezama. Teško da će biti motivisano za školu i sa zadovoljstvom prihvatiti nove obaveze ako mu se ona prikazuje kao mesto gde prestaje igra i gde ga čeka samo rad. Ne pokazujte vaše dileme i strahove. Čak i komentar, upućen drugome "kad ono ne sluša", može biti presudan u stvaranju slike o nečemu što još ne poznaje.
*Tokom ove godine radite sa detetom na osamostaljivanju. Ukoliko još nije savladalo veštine kao što su samostalno korišćenje toaleta, svlačenje i oblačenje, vezivanje pertli, korišćenje pribora za jelo, svakako se morate potruditi da dete to učini pre polaska u školu. Nesnalaženje u situacijama koje zahtevaju ove radnje može biti uzrok neprihvatanja škole.
*Mislite na detetov radni kutak. Odredite mu prostor za rad i učenje u njegovoj sobi ili nekoj zajedničkoj prostoriji gde će u određeno doba dana imati mir i druge uslove za neometano učenje i izradu zadataka. Važno je da taj prostor bude definisan, da ga dete doživljava kao svoj i da na njemu nema sadržaja koji mogu skretati pažnju sa onoga što radi. I prostor je bitan u procesu razvijanja radnih navika deteta.
*Izdvojte svakodnevno malo vremena kada ćete sa detetom "isprobavati" radni kutak, odnosno razgovarati o proteklom danu, crtati, čitati, pregledati radove donete iz vrtića, igrati se bojama ili plastelinom, itd. Takve aktivnosti su od velikog značaja za dete jer su zabavne, jer stvaraju dobre preduslove za čitanje i pisanje, i ... jer ste vi tu.
*Igrajte se sa detetom, naročito društvenih igara jer one podrazumevaju učenje i poštovanje pravila, poštovanje redosleda igranja... Ne popuštajte mu uvek, jer je za njega dobro da nauči da na pravi način prihvati i pobedu i poraz.
*Uvodite dete u pravila ponašanja u saobraćaju. Imajte u vidu njegova razvojna ograničenja - visinu u odnosu na automobil (vozač ne može da uoči dete koje stoji iza parkiranog automobila), nedovoljnu pažnju, nemogućnost procene udaljenosti automobila kao i njegove brzine i sl. Budite mu dobar model. Barem u zajedničkoj šetnji, strogo se pridržavajte svih pravila!
*Naučite dete da posmatra, upoređuje i procenjuje. Dete upoređujte, pre svega, sa njim samim - pronađite njegove nekadašnje crteže i uporedite ih sa današnjim. Neka dete vidi koliko je "poraslo". Pohvalite ga svaki put kada primetite da je nešto bolje uradilo nego prethodni put - bolje složilo svoje igračke, obuklo se bez ičije pomoći i sl. Govorite pozitivno o različitostima među decom - neko je viši, neko je plavokos, neko bolje crta, neko bolje igra fudbal ... ali svako je u nečemu uspešan! Važno je da dete bude sigurno da roditeljska pažnja i ljubav nisu uslovljeni zahtevom da bude najuspešniji u odeljenju.
*Ako radite po čitav dan, raspitajte se da li neka škola u vašem okruženju ima celodnevnu nastavu ili produženi boravak. Ako nema, dobro je da pronađete osobu koja će brinuti o detetu do vašeg povratka. Ukoliko to nije neko iz porodice, dete treba da ga upozna pre nego što krene u školu.
*Ukoliko ste se dogovorili da dete ostaje samo neko vreme, obezbedite nekog odraslog ko će moći, po potrebi, da pritekne u pomoć. Maksimalno osigurajte bezbednost deteta tako što ćete mu, na vidnom mestu, zapisati važne brojeve telefona, naučiti ga kome može da se obrati ako mu je potrebna pomoć, kako da zaključa vrata i sl. Važno je da sve ovo "provežbate" pre prvog dana u školi.
*Obratite pažnju na detetov govor. Ako ima poteškoća, ne čekajte da se same od sebe isprave, već obavezno posetite logopeda. Dokazano je da je čak 20-40% poteškoća u savladavanju čitanja i pisanja u vezi sa ovim problemima a oni se mogu, uz stručnu pomoć, relativno lako otkloniti ako se na vreme identifikuju.
Svi predlozi mogu biti svakodnevnog života porodice . Važno je na njih misliti i na vreme ih preduzimati da bi novi koraci bili jednostavniji i uspešniji.
PEDAGOŠKO PSIHOLOŠKA SLUŽBA
